POLA GODINE KASNIJE: Srbi izgustirali Starbaks?

Stara srpska poslovica je jasna: “Svakog čuda – tri dana dosta!”. Ipak, kada je u pitanju čuvena američka kafe franšiza izgleda da je Srbima trebalo nešto više od tri dana, odnosno oko šest meseci da se “skinu” sa Starbaksa i da nastave da vode “normalne živote”.

Pre pola godine u sklopu KAFE PATROLE obišli smo tek otvoreni objekat u Tržnom centru Rajićeva, gde smo videli ozbiljne “zmije” od ljudi, koji su čekali preko pola sata da bi dobili svoju Starbaks kafu. Jednostavno, tada je bilo “in” biti u redu i čekati svoju veliku kafu, a onda je 99 procenata gostiju palilo telefone i kretale su Instagram i Fejsbuk postovi. Činilo se da život staje i da će Starbaks doneti novi kvalitet života među Beograđane.

Već u novoj patroli bilo je primetno da su gosti uglavnom stranci, pošto su zaposleni vrlo često na šoljicama pisali ne baš srpska imena, a da su veliki redovi davna prošlost.

Primetno je bili manji broj srednješkolaca, uobičajane japi ekipa, koja je dobila “štekere” za struju pa je uspela da stavi lap topove, veliki broj ljudi iz unutrašnjosti, čiji je naglasak bio “jak” za beogradske uši i nekoliko nesrećnih ljudi kojima su narkotici i alkohal “oteli život”, pa su malo toplote pronašli u Starbaksu. Dok su se grejali, iskoristili su priliku da napune pametne telefone, dok je jedna starija žena uspela da se “počasti” sa vodom. Jednostavno, njene ruke su bile brže od očiju devojke iza šanka.

Tada smo stali u red i posle 30 i nešto minuta naručili espreso, kapućino i moku. Naše utiske u KAFE PATROLI pre šest meseci možete pogledati na našem Youtube kanalu, dok tekst o otvaranju američke kafe imperije možete pročitati OVDE.

KAFA

Kada smo pre pola godine bili strogi, ali pravični, prema Starbaks kafama, jedan deo prijatelja KAFICA.RS portala nam je zamerilo što smo KAFE PATROLU pravili u momentima kada su tek kretali za poslom. Pravdali su Starbaks da je velika navala, da osoblje nije uigrano, da je veliki stres zbog početka zajedničkog rada na tržištu koje nisu poznavali,… “Alibi” nam je bio da je Starbaks najveća kafe kompanija na svetu i da je sasvim normalno da svakog od 365 dana godišnje mora da bude “na nivou”.

Posle šest meseci sigurno je da nismo pogrešili sa “ocenjivanjem” i da još stamenije stojimo iznad poruke koje smo poslali svim kafopijama. Tada smo napomenuli da je Starbaks pandam Mek Donaldsu i da svaki pravi poznavalac kafe neće završiti u njihovim kafeterijama, kao ni što svaki pravi gurman neće “klopati” dupli čiz ili big mek.

Nova poseta inspirisala nas je da samo probamo kapućino… Utisak – ostali su na istom nivou! Odnosno, ponovo smo doživeli “transfer blama” pošto je mleko bilo baš, baš vrelo, krema je ličila na Feri sapunicu, dok je ukus bio jednako loš kao i prvi put. Za treće “ocenjivanje” moramo se dodatno spremiti…

TRAŽE SE NOVE DOMAĆE SNAGE, ALI MLAĐE

Kada smo došli na premijernu kafu bilo je očigledno da su baristi stigli “iz uvoza” i da su došli da hrabro preguraju prvi udar ljubitelja Starbaksa. Bilo je jako teško da se nađe neko ko je sa naših prostora, a u neformalnom razgovoru smo saznali da je osoblje došlo iz Poljske, Slovenije, Bugarske,…

Ovog puta iza šanka smo pronašli ekipu koja je iz Srbije, što je za pohvalu, ali gledajući njihove veštine u spremanju kafe nismo otišli oduševljeni. Naprotiv, bilo je primetno da je “staff” dosta “tanak” i da je pred njima mnogo vremena dok postanu majstori svog zanata, iako im je posao znatno olakšan pošto “mašine sve same rade”.

Bilo je primetno da zaposleni od uniforme imaju samo kecelje, dok je ostatak njihove odeće iz kućnog ormara.

Na jednom mestu je primetan oglas u kome traže nove članove tima, a na naše trik pitanje da li mogu da se prijavim, stigao mi je odgovor jedne simpatične devojke, koja je po izgledu blizu 25 godine:

“Primaju samo mlađe…”, rekla nam je krajnje dobronamerno, mada nije shvatila da je napravila starosnu diskriminaciju.

Stariji smo tek desetak godine od nje, nismo oronuli, ali nismo imali kod sebe ličnu kartu da to dokažemo. Niko nas nije pitao da li znamo i kako da radimo…

NOVINARI KAO TERORISTI

Naša velika želja da kafopije saznaju nešto više o Starbaksu, po očekivanju, nije naišla na oduševljenje među zaposlenima u TC Rajićeva. Kada smo se kulturno obratili “šefici” i rekli ko smo, šta smo i kakve su nam namere dobili smo pogled koji nas je sasekao i objašnjenje da ona neće da priča, da se ne oseća dobro u toj ulozi i da nema vremena.

Sve te izgovore smo dobili u svega jednoj rečenici i onda je mlada devojka pobegla na drugi kraj šanka. Bili smo uporni i tražili nekog “velikog šefa”, ali nam je ljubazno donela papirić sa email adresom menadžera uz savet:

“Pošaljite mu email, pa ako hoće, on će vam se javiti…”, rekla je “šefica” i ponovo otišla na drugi deo šanka, često gledajući ka nama, sa neskrivenom željom da nam što pre vidi leđa.

Naravno, iskoristili smo dobijeni email da kontaktiramo Marka Radića u nadi da ćemo dobiti priliku, da kao jedini regionalni portal koji se bavi kafom, dobijemo neke informacije koje zanimaju naše kafopije.

Tags

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close
Close