Kafopije, srećan praznik!

Srećan Internacionalni dan kafe svima koji slave! U nas bi to komotno mogao da bude nacionalni praznik, s obzirom da ne samo da dan bez kafe ne počinjemo – džezva se stavlja na putu do kupatila, već ni posao, ni ljubav, jer u Srba je “mogli bismo na kafu” lozinka za najširi spektar međuljudskih aktivnosti, zar ne? I  srpska administracija, birokratija, šalteri, službe, agencije, biroi – radni metabolizam da l’ javnih il’ privatnih preduzeća – kreće u pogon tek pošto se izdašno i temeljno podmaže crnim napitkom.

Prva kafana u Evropi

Pa nismo slučajno imali prvu kafanu u Evropi, moliću lepo! Sto godina pre Londona, Beča, Pariza… Jeste li znalli da je prva kafana u Evropi otvorena u Beogradu još 1522.? Posle osvajanja Beograda 1521. Sulejman Veličanstveni doneo je Srbima i običaj ispijanja kafe. I to na javnom mestu. Srbi momentalno prihvatiše i tako nastade prva evropska kafana – na Dorćolu, gde se služila isključivo – kafa (London je prvu kafanu dobio 130 godina kasnije, a potom i druge zapadne prestonice). O toj prvoj evropskoj, a dorćolskoj kafani, nisu sačuvani pisani izvori, no, na osnovu svedočanstava o potonjim kafanama, pretpostavlja se da je to bila velika prostorija, prekrivena šarenim ćilimima, gde se moglo skupiti mnogo ljudi. I uz dugi, slasni srk turske kafe, počinje zapravo prvi javni, društveni život u nas. Ne zaboravimo da je pod turskim uticajem, sav život bio međ’ četiri zida, a “jedini izraz našega javnoga života bile su kafane”, čitam kod Branislava Nušića.

Sav ostali život, van porodičnoga, kretao se kroz čaršiju i kroz kafane. Tu su se zbirali trgovci, tu zanatlije, tu činovnici – tu su se vršile kupovine i prodaje, tu utvrđivale pogodbe, tu se ortačilo i razortačavalo, tu zaključivali brakovi, kumstva, prijateljstva; tu se vodila politika, tu pisala pisma, tužbe, žalbe i molbe vlastima, tu su se sretali ljudi i upoznavali se, tu su političari sklapali zavere i konspiracije, tu je često i bolesnik potražio doktora da ga pripita za savet”, piše Branislav Nušić o begradskim kafanama.

Zahvaljujući kafi, tj. kafanama Srbi su čitali prve novine. Kako je bilo malo pismenih – jedan je čitao, a cela kafana slušala. Tu su padale vlade i rađale se države. Čak je i Svetoandrejska skupština 1858. godine održana u kafani, kada je doneta odluka da se Miloš Obrenović po drugi put vrati na vlast u Srbiji.

Suma sumarum, uz kafu, u kafani počinjao je sav društveni, kulturni, politički, Život. Prva sijalica, prvi telefon, prvi bioskop, opera – sve je to kod nas počelo u – kafani. Naime, prvi zabeleženi srpski javni bal održan je u jednoj zemunskoj kafani 1827. Prva pozorišna predstava odigrana je u gostionici “Kod engleske kraljice”1868, prva sijalica zasijala je u kafani “Proleće”, potom “Hamburg” u Masarikovoj ulici 1880. godine. Prvi telefonski razgovor obavljen je 1883. godine iz kafane “Tri lista duvana”. Prvi bioskop otvoren je u kafani 1896, a 1908. i prva opera – opet u kafani.

Filmske pikanterije o kafi

Koliko je kafa postala važan, pa i neraskidivi deo života širom planete, svedoči i niz istorijskih, gotovo filmskih pikanterija koje sam našla. U drevnoj arapskoj kulturi postojao je samo jedan način da žena legalno sme da se razvede: ako joj suprug ne pruža dovoljno kafe! Priča kaže da je Balzak pio čak 60 šoljica kafe dnevno, kako bi što duže bio budan i pisao.

Zvuči šašavo, ali s druge strane ozbiljna naučna istraživanja iz godine u godinu dolaze do novih zaključaka. Ono što je sigurno jeste da su do sada brojne studije dokazale da kofein izaziva porast broja neurotransmitera poput norepinefrina i dopamina, što dovodi do pojačane aktivnosti neurona u mozgu. Kontrolisane studije pokazale su da kofein ima pozitivan uticaj na pamćenje, raspoloženje, budnost, nivo energije i opštu mentalnu funkciju, da sprečava Alchajmerovu bolest, smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara, podstiče varenje, ali i libido, verovali ili ne. Jer kafa poboljšava protok krvi u organizmu.

Naučnici su otkrili da je kafa najefikasnija između 9:30 i 11:30h, jer je tada nivo hormona kortizola u telu nizak, zbog čega je interakcija kofeina sa tim hormonom intenzivnija. Najveće kafopije, koje piju više od četiri šoljice kafe dnevno, su oni koji imaju stresna zanimanja, a to su: novinari, policajci, školski nastavnici, medicinsko osoblje, menadžeri u kompanijama, objavio je londonski “Gardijan” rezultate istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji među deset hiljada ispitanika različitih profesija.  Eto sad imam i zvaničnan alibi za moje pasionirano, ritualno, gotovo idolopokloničko ispijanje kafa. Novinarka sam, šta ću… Kafa mi je u krvi…

Obožavateljka sam tzv. turske, domaće, tradicionalne kafe. (Jeste li znali da je turska kafa kao nematerijalna baština na UNESCO-voj listi kulturne baštine?) Za mene tako miriše jutro, početak dana… Na domaću kafu. Otuda sam počela da isprobavam i istražujem tzv. tradicionalne kafe, sa najegzotičnijih, a kafom najplodnijih kutaka planete. I kad sam po našim prodavnicama počela da pronalazim tzv. “single origin” kafe iz Ugande, Hondurasa, Brazila ili Kolumbije, moji kućni kafe rituali dobili su dozu eksluzivnosti i egzotičnosti. Imam priliku da kod kuće skuvam najautentičnije i najbolje belosvetske kafe.

Cenim, podržavam, i zato pijem tu kafu J

A nedavno sam na Festivalu cveća probala i nabolji kapućino ikada, naravno kad je spravljen na coffiee bike-u. Kao vatrena zagovornica i lobistkinja bicikla kao “prevoznog sredstva budućnosti”, ima neka tajna veza između bicikla i kafe – jer od kafe pripremljene na bajsu – postajete brzi Gonzales u mestu… U stvari, kad malo bolje razmislim – od svake, dobre kafe, postajete brzi Gonzales, u mestu.

Stoga, neka nam je srećan Internacionalni Dan Kafe, te predlažem jednu lančanu akciju – hajde da pozovemo danas nekog nama posebnog na kafu! Imamo i zvaničan alibi – valja proslaviti Internacionalni dan posvećen tom jedinstvenom crnom napitku, “zelenom zlatu” ili “crnoj kraljici” (kako su kafu kroz istoriju zvali) kako priliči, uz šoljicu omiljene kafe.

Smiljana Popov,novinarka, autorka & urednica emisije “Beograd za početnike”

Tags

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Check Also

Close
Back to top button
Close
Close