Gde si ti, nema te k`o kafe!?

U siromašno posleratno vreme i tokom 50ih godina, uglavnom su se pili surogati kafe kao što su famozna Frankova Divka ili cikorija. Baba i deda su pričali da su prvu pravu kafu popili u februaru 1962., kada su kupili Kalabinu kuću od porodice Bojinović. 


U njoj su zatekli kafu, koju su Bojinovićevoj udovici donosila deca iz grada. Kafa se još uvek nije bila odomaćila, i pila se u prilikama kada se u porodici nešto važno dešavalo. Nikako, svakodnevno… Baš nikad.

Nije bilo mlevene kafe; kupovala se sirova kafa, u zrnu, i pržila se u primitivnoj, ručnoj spravi koju su zvali „pržanj“. 

Pržanj bi se držao u ruci iznad vatre, i vrteo, okretao, treskao, sve dok se neodoljivi miris pržene kafe ne bi proširio prostorijom. Tad su na red dolazili ručni, mesingani mlinovi – neko dobije zadatak da isprženu kafu samelje, a u međuvremenu se pristavi džezva. 
Tada je kretala kafena bajka… 

Ostatak teksta možete pročitati u našem MAGAZINU. Kliknite OVDE.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close
Close