DRŽAVA REAGOVALA: Nema više surogata u kafama!

Ministarstvo poljoprivrede usvojilo je početkom januara novi pravilnik koji reguliše segment kafe. Predviđeno je da pržena mlevena kafa, bilo da se radi o botaničkim sortama ili arabiki ili robusti, ništa sem kafe ne sme da sadrži. Kada je reč o surogat kafi svi sastojci koji se dodaju moraju da stoje u nazivu proizvoda i kao takvi u spisku sastojaka, odnosno koliko ga u procentima ima u gotovom proizvodu.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a Branislav Raketić, šef odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju iz Ministarstva poljoprivrede kaže da je novina da mlevena kafa više neće moći da sadrži skrob.

Prema njegovim rečima skrob se u kafi može otkriti na osnovu jodne reakcije.

“Bilo je do sada situacija da ne možete oktkriti količinu sastojaka koji je dodat prženoj kafi i sa novim pravilnikom ćemo prekinuti sa tom praksom”, naglasio je Raketić. Objašnjava da novi pravlniik ministarstva poljoprivrede reguliše tri segmenta.

Jedan segment reguliše parametre kvaliteta za određene proizvode kao što je sirova i pržena kafa, proizvodi od kafe.

Drugi segment određuje koji se sastojci smeju dodavati tokom proizvodnje tih proizvoda i treći najznačajniji segment je da se definišu dodatna pravila za označavanje tih proizvoda.

Dodaje da je deklarisanje regulisano pravilnikom o deklarisanju koje se odnosi na svu hranu, ali ovim vertikalnim propisima, kao što je pravilnik o kafi, se regulišu neka dodatna pravila u cilju da se dobiju prave i istinite informacije.

“Osnovni razlog za donošenje pravilnika je dalje usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Drugo, sektor kafe je jedan vrlo razvijen tehnološki sektor i izbacuje nove proizvode i želeli smo da pravilnik obuhvati neke segmente novih proizvoda”, kaže šef odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Ministarstva poljoprivrede.

Ističe da je treći segment najvažniji da se prekine sa nepoštenom praksom koju smo mali do sada, posebno u vezi sa surogatom kafe, odnosno zamenom za kafu kojima je naziv vrlo obmanjujući za potrošača.

“Surogati za kafu ne zamenjuju kafu, oni nemaju u sebi kofeina, već polisaharide i skrob tako da ovaj pravilnik ide u cilju da potrošačima pružimo istinite informacije o proizvodu”, objašnjava Raketić.

Dodaje da se proizvod ne zabranjuje, već je potrebno samo da su pruže dodatne informacije da bi potrošač imao informativni izbor da li će kupiti ili ne određeni proizvod.

Ističe da je ono na čemu Ministarstvo insistira je da svi sastojci koji se dodaju surogat kafi moraju da stoje u nazivu proizvoda i kao takvi u spisku sastojaka, odnosno mora se staviti koliko ga u procentima ima u tom gotovom proizvodu.

“Kada čitate deklaraciju morate da dobijete potpunu informaciju i o sastavu i o svojstvima tog proizvoda”, naglašava Raketić. Objašnjava da je bilo situacija kod kafa sa surogatom da se ne zna šta je surogat.

“Surogat su žitarice ječam, leblebija, soja i onda vi niste bili dužni da stavljate u spisak sastojaka i ne znate koliko ima raži u toj kafi. Tako da je to sada promenjeno da ne može da stoji u nazivu “zamena za kafu” nego vrsta žitarice koja se koristi za prozvodnju tog prozvoda”, kaže Raketić.

Kada sirova kafa ima mnogo loma to su pre svega mehanička oštećenja zrna kafe nastala bilo mašinskom berbom kafe ili nekom manipulacijom nakon berbe.

Pravilnikom je definisano i koliko u sirovoj kafi može da bude maksimalni udeo tog loma.

“Zakonski akti odnose se kako na hranu koja se uvozi tako na hranu koja je predmet domaće proizvodnje. Imamo oko 420 proizvođača koji su upisani u registar sa aspekta prijave za akcizu. Segment kafe je vrlo bitan u prerađivačkoj industriji, vrednosti preko 200 miliona evra”, kaže Raketić.

Tags

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close
Close